Бабић Османага жени шуру Ченгић-Алибега 0001    Рано рани турско момче младо, 0002    Уз Приморје јаше на ђогату 0003    У тебдилу, катанском одилу. 0004    Кад се момак Задру прекучио, 0005    Он погледа са ђогата свога, 0006    Виђа башчу нову на обали, 0007    Насрид башче тепа начинита, 0008    А на тепи прострта простирка, 0009    На простирки сиди дивичица, 0010    Према себи ђерђеф окренула, 0011    Иглом боцка, а злато провлачи, 0012    Златна пера на около реда. 0013    Познаде је момче са ђогата 0014    Бисеру липу бана задарскога, 0015    Момче башчи окрену ђогата, 0016    У троје је прошце оградита. 0017    Ђогу свога момче расрдило, 0018    Под њим се је ђогат покупио, 0019    Све троје му прошце прескочио, 0020    Па допаде до тепе ледене, 0021    Он дивојци добро јутро виче: 0022    „Добро јутро, грано позладена, 0023    Необрана и неозобана, 0024    Неломита и необљубита! 0025    Жива т’ нане, де погледај не ме, 0026    Жив ти бане, би ли пошла за ме?“ 0027    А дивојка њему говорила: 0028    „Да си здраво, виро и невиро! 0029    Чуј Турчине, Ченгић-Алибеже, 0030    Камо т’ вира, стигла те невира! 0031    Мореш ли оно упамтити вриме, 0032    Кад си билом Задру салазио, 0033    Дао ми вјеру, да ћеш ме узети, 0034    А ја теби, да ћу за те поћи, 0035    Ја ти даде тврдо обиљежље, 0036    А сад ево четири године, 0037    Како тебе билом Задру нема, 0038    Веш је мене бане поклонио 0039    Преко мора Малтезлији Мати, 0040    Данас ће му и сватови доћи, 0041    Само што се нису помолили. 0042    Јеси л’ сашо, беже, Задру билу, 0043    Да ми тврде вире повраћамо?“ 0044    Бег јој вели са ђогата свога: 0045    „Нисам сашо ја до Задра била, 0046    Да ми тврде вире повраћамо, 0047    Вен да те носим до Скопља камена. 0048    Ход’ дер јаши за ме на ђогата, 0049    Да бижимо, драга, низ Приморје. 0050    Да нас тира седам краљевина, 0051    Оне наске стигнути не могу.“ 0052    Он јој пружи своју десну руку, 0053    Она њему оби руке даје, 0054    Он је за се на ђогата баци, 0055    Па јој вели Ченгић Алибеже: 0056    „Та Бисеро, моје миловање, 0057    Шћипи ноне око дели ђоге, 0058    Биле руке око паса мога! 0059    Јер ти не знаш наре ђогатове. 0060    Зла је нара у ђогата мамна, 0061    Море тебе вихар укинути, 0062    Јер нара ваља далгу узимати.“ 0063    Он од тепе поврати ђогата, 0064    Под њим добар прошће прескочио. 0065    На капији краљеви плаћници 0066    Угледаше бега и дивојку, 0067    Хабер дали Селенцији бану, 0068    На њих бане хршум учинио, 0069    Да опале задарске топове. 0070    А солдати кад их опалише, 0071    Пуче вранка и беглук зеленка, 0072    Што се чују недома Млетака, 0073    Дижу ларму уз оба Котара, 0074    Отпукоше бојнице лубарде 0075    Ниже Задра два има сахата, 0076    А Бисера бегу говорила: 0077    „Чуј, Алибег, цвиће дивојачко! 0078    Чујеш ли оне бојнице лубарде, 0079    Што пукоше ниже Задра била? 0080    Оно Мате прико мора приђе, 0081    Што ме је ћаћа њему поклонио.“ 0082    А Алибег пао по ђогату, 0083    Па он тегли клетој Буковици, 0084    Буковици и Лашаковици, 0085    А испаде Вишњић харамбаша 0086    И уз њега шездесет хајдука, 0087    Под њим Вишњић уфатио ђогу: 0088    „Стани, беже, утицања нема, 0089    Придаји се, а не губи главе!“ 0090    Ал у бега придавања нема, 0091    Сијну њему голотрба ћорда, 0092    Па Вишњица пером дофатио, 0093    Са Вишњића полетила глава, 0094    Па мимо њих проскака ђогата, 0095    Хитар ђого ко кад има крила, 0096    А остали на њег испуцаше, 0097    Ал залуду, њега не сватише. 0098    Премаче се клетој Буковици, 0099    Већ он рече, да сваком утече, 0100    Ал је коба бега укобила, 0101    Чекају га до три харамбаше, 0102    Једно Прица, а друго Јовица, 0103    Треће Симо Косијаревићу, 0104    Јер су били наврх Буковице, 0105    Кад су чули задарске топове. 0106    Њима вели Косијаревићу: 0107    „Давор моја браћо и дружино! 0108    Чујете ли задарске топове? 0109    Оно змија билом Задру сађе, 0110    Љута змија Ченгић Алибеже, 0111    Он је бану шкоду учинио 0112    И Бисеру липу ујагмио, 0113    Хоћемо ли кланац ујагмити? 0114    Кад би беже кланац ујагмио, 0115    Сви га ђавли не би достигнули, 0116    Ја камо ли банове катане.“ 0117    Па у кланац сва три упадоше, 0118    Па по кланцу метнуше бусију, 0119    Њима вели Косијаревићу: 0120    „Немојте се нико преварити 0121    И на бега пушку подигнути, 0122    Вен га рад’те уфатити жива.“ 0123    Сваки вели: „Не брини се тиме!“ 0124    Кад наскака Ченгић Алибеже, 0125    Пред његака Прица искочио, 0126    Под њим мамна уфати ђогата: 0127    „Стани, беже, утицања нема, 0128    Ти одбаци пушке од себека!“ 0129    Ал у бега придавања нема, 0130    Јер је у њег голотрба ћорда, 0131    Он удари Прицу харамбашу, 0132    С харамбаше полетила глава. 0133    Прица паде, Јовица допаде, 0134    Под њим ђогу уфатио мамна: 0135    „Видиш, беже утицања нема.“ 0136    Њега беже мало дофатио, 0137    С њега фрци у планини глава, 0138    Викну Симо Косијаревићу: 0139    „Удрите му ђогу из пушака!“ 0140    На ђогата огањ оборише, 0141    Девет пушак њега погодило, 0142    Мртав ђогат црној земљи паде, 0143    А хитар се беже пригодио, 0144    Он Бисеру липу ујагмио. 0145    Чудно беже у планини скаче, 0146    Све он скаче како јелин звире, 0147    А Бисера како кошутица, 0148    Бег је води за десницу руку, 0149    У десној му голотрба ћорда, 0150    Он ујагми у црљене стине, 0151    Па отпаса срмали силахе, 0152    Па изручи за триста фишека 0153    Пред Бисеру банову дивојку, 0154    Он Бисери тихо говорио: 0155    „Ти ми, драга, пушке пренабијај, 0156    Па ’ш видити, што видила ниси.“ 0157    Све хајдуци на њег наваљују, 0158    А Алибег пуца из пушака, 0159    Којег сочи, промећања нема. 0160    Мало вриме, ни дуго не било, 0161    А допаде Павле капетане 0162    И уз њега још триста катана, 0163    Нагоне се на стине студене, 0164    А из стина беже дочекује, 0165    Одбија их из пушака малих. 0166    Мало вриме ни дуго не прође, 0167    Ал допаде Малтезлија Мате 0168    И хиљада уз њега сватова, 0169    До поле га седло заклонило, 0170    Од поле га капа поклопила, 0171    Сјаха вранца у планини свога, 0172    Он се вере кроз студене стине, 0173    Па он бегу на плећа скочио, 0174    А бег вели кићеној дивојци: 0175    „Та Бисеро, моје миловање! 0176    Шта је мени на плећа скочило?“ 0177    „ „Та Алибег, иза горе сунце! 0178    То је глава Малтезлија Мате, 0179    Шта ме је ћаћа за њег поклонио, 0180    Какав Мате, жалосна му мајка, 0181    Не би га се вране накљувале, 0182    А камо ли дикле наљубиле!“ “ 0183    Кад то чуо Ченгић Алибеже, 0184    Он га здупи за јаку од врата, 0185    Згули њега а са својих плећа, 0186    С њиме шину о стину студену, 0187    Пуче њему чело на петеро, 0188    Отпаса му срмали силахе, 0189    Из њих триста изручи фишека, 0190    Извади му пушке иза паса. 0191    Бег се брани из студених стина, 0192    Док му тече праха и олова, 0193    Не сми нико у студене стине. 0194    Кад нестаде праха и олова, 0195    Беже вели кићеној дивојци: 0196    „Сад је реда на њих ударити.“ 0197    Па он здупи за руку дивојку, 0198    А у другу голотрбу ћорду, 0199    Па из стина беже искочио, 0200    Бег је на њих љуто ударио, 0201    А солдати бега заколили, 0202    Они њега љуто дочекују, 0203    Подвикује Павле капетане: 0204    „Не шал’те се, краљеви платници, 0205    Рад’те бега жива уфатити, 0206    Бољу ћу вам плаћу избавити.“ 0207    Преби беже на гајтаних ћорду, 0208    Па се пале фати оковане, 0209    Он се гони с њима по планини, 0210    И он брани себе и дивојку, 0211    Преби своју палу оковану. 0212    Око њег се склопише плаћници, 0213    Они бега жива уфатили, 0214    Наопако руке савезаше, 0215    Низ планину њега потираше, 0216    Истираше Задру каменоме, 0217    Предадоше Селенцији бану. 0218    Бан га врже у тавницу клету, 0219    У којој је вода до колина, 0220    Шеварина трава до рамена, 0221    Пливају по њој змије и гуштери, 0222    А пивају ђавли и сотоне, 0223    Ругају се сужњу невољнику. 0224    Кад се тавна ноћца уноћала, 0225    Бег зацвили у тавници клетој, 0226    Повикује бана Задарскога: 0227    „Давор бане, мио господине! 0228    Јал ме цини, јал осици главу, 0229    Ја се муци научио нисам.“ 0230    Кад то чуо бане Селенција, 0231    Он запали фењер-видилицу, 0232    Узе кључе, сиђе до тавнице, 0233    Бега виче, бег се одазива, 0234    Њему бане вели у тавници: 0235    „О Алибег, змијо из камена! 0236    Што ти цвилиш у мојој тавници? 0237    Ал си гладан хљеба бијелога, 0238    Ал си жедан вина руменога, 0239    Каква ти је туга и невоља?“ 0240    Њему беже тихо говорио: 0241    „Давор бане, свитла Селенција! 0242    Нисам гладан хљеба бијелога, 0243    Нисам жедан вина руменога, 0244    Вен ја цвилим у твојој тавници. 0245    Јер се муци научио нисам, 0246    Ја ме цини, ја одсици главу.“ 0247    Када бане те разуми ричи, 0248    Он говори бегу у тавници: 0249    „Љута змијо, Ченгић-Алибеже! 0250    Мислио те уцинити нисам, 0251    Вен ти кости у хавану тући, 0252    Јер си мени шкоду учинио, 0253    Згубио ми до три харамбаше, 0254    Згубио ми мојих плаћеника, 0255    Љута змијо, дваест и четири, 0256    Па си зета погубио мога, 0257    Зета мога, Малтезлију Мату; 0258    Ал ти данас замирити не ћу, 0259    Кад си ми се тако покорио, 0260    Па ћу за то тебе уцинити. 0261    Мореш ли ми дати дуговање: 0262    Добра врана са јасала свога 0263    И братину са чивије ћорду, 0264    Која сиче под оклопом Нимца, 0265    А пресица панцирли кошуље, 0266    Десну руку брата Хасанбега, 0267    Своју сестру Златку са оџака?“ 0268    „ „Могу бане, све за своју главу.“ “ 0269    Кад то чуо бане у тавници, 0270    Изведе га у своју одају, 0271    Добаци му књиге неписате 0272    И кулкума и перо тучије: 0273    „Пиши, беже, књигу на колину, 0274    Да је шаљем Хасанбегу твоме, 0275    Нек ти брацо шаље дуговање, 0276    Па ћу тебе азад учинити.“ 0277    А бег пише књигу на колину: 0278    „Ето т’ књига, брате Хасанбеже! 0279    Јеси л’ чуо и хабер узео, 0280    Да сам јадан допао невоље 0281    И тавнице задарскога бана, 0282    Па је бане мене уцинио: 0283    Ишће твога вранца косатога, 0284    Ишће твоју са чивије ћорду, 0285    Твоју десну из рамена руку, 0286    Нашу сестру Златку са оџака. 0287    Све би, брате, лако пригорио, 0288    Ал не могу сестре пригорити, 0289    А ни твоје из рамена руке, 0290    Па не шаљем књигу од себека, 0291    Да ти за ме дајеш дуговање, 0292    Већ нек знадеш, што је од мене било; 0293    А знаш, да је Злате поклонита 0294    Османаги Бабахметовићу.“ 0295    Када беже књигу направио, 0296    Бане зовну Тому службеника: 0297    „Хајде, јаши брњу великога, 0298    Носи књигу до Скопља каменог. 0299    Па ти књигу подај Хасанбегу.“ 0300    Бан одведе Ченгић-Алибега, 0301    Јопе њега врже у тавницу, 0302    А Томица изведе брњака, 0303    Посиде га, па га отиснуо. 0304    Тома јаше до Скопља каменог, 0305    За дан и ноћ он до Скопља сиђе, 0306    Он у кули Хасанбега нађе, 0307    Јутро виче, па се поклонио 0308    И беговој руци полетио, 0309    Три пут црну земљу пољубио, 0310    Па му десну пољубио руку, 0311    Остави му књигу на колину, 0312    Измаче се, подвиш стаде руке. 0313    Кад бег билу књигу провидио, 0314    Пише другу књигу на колину: 0315    „Ето, бане, књига од менека! 0316    Причекај ме три пуне недиље, 0317    Док ја нађем прехитра бербера, 0318    Да ми извади из рамена руку, 0319    Дат ћу теби главно дуговање 0320    За својега брата Алибега, 0321    Доћи ће ти Задру каменоме.“ 0322    Књигу даде Томи службенику, 0323    Још му тријес’ даде маџарија, 0324    Тома бега добро зафаљује, 0325    Па се врати натраг на Приморје. 0326    Мало вриме ни дуго не прођо, 0327    Кад на кули кликну кукавица, 0328    То не била сиња кукавица, 0329    Вен госпоја Алибеговица, 0330    Она виђа Саву службеника, 0331    Госпе њему вели са пенџера: 0332    „Сава, слуго Алибега мога, 0333    Би ли мене ћио послушати, 0334    Да ми снесеш књигу на Цетину 0335    А до куле родитеља мога, 0336    Мога бабе, гази Махмутаге?“ 0337    А Сава је госпи говорио: 0338    „Чуј, госпојо Алибеговице! 0339    Далеко је на Цетину сићи 0340    Пишице, госпе, вјеру ти задајем.“ 0341    Госпоја му вели са пенџера: 0342    „Вирна слуго мога Алибега, 0343    Ето врана бега Хасанбега!“ 0344    Хоће слуга, послушати мора, 0345    Госпе му баци књигу са пенџера 0346    Направиту и запечатиту, 0347    Узе је Сава, врже у џепове, 0348    До презида и гаврана дође, 0349    Изведе га, па га поклопио. 0350    Кад се чуше чавли по камењу 0351    А опази беже из ахара 0352    И угледа Саву и гаврана, 0353    Са чивије пушку ујагмио, 0354    Окрену јој грло на пенџере, 0355    Па он виче Саву службеника: 0356    „Устави, Сава, сад ти оде глава!“ 0357    Устави га Сава службениче, 0358    А завика госпе са пенџера: 0359    „Мој диверче, од злата прстенче, 0360    Не устављај, обадва ти свита!“ 0361    Бег се своје снахе застидио, 0362    Па је Сави изун допуштио, 0363    Искочи Сава из авлије вранца, 0364    Добра вранцу паде по перчину. 0365    Дванејст пуних што има сахата 0366    А до куле гази Махмутаге, 0367    Све је Сава у три покупио. 0368    Кад дојаха, одсиде гаврана, 0369    Па окрену уз кулу камену. 0370    Кад он аги у одају уђе, 0371    Ал му сиди гази Махмутага, 0372    Бога викну, па се поклонио 0373    И његовој полетио руци, 0374    Остави му књигу на колину, 0375    Па се намах натраг повратио. 0376    Кад је ага књигу разавио, 0377    Књигу гледа, главом помахује. 0378    Што му је госпе у књизи правила: 0379    „Родитељу, гази Махмутага! 0380    Јеси л’ чуо и хабер узео, 0381    Да је Алибег допао невоље 0382    И тавнице задарскога бана, 0383    Па је бане њега уцинио: 0384    Ишће од њег вранца са јасала 0385    И братину са чивије ћорду, 0386    Ишће десну из рамена руку 0387    А његова брата Хасанбега, 0388    Ђене ишће Злату са оџака. 0389    Ти си, бабо, Злату испросио 0390    За синовца Бабић-Османагу. 0391    Па ето ти моја књига била, 0392    Од тебе гледам Алибега мога, 0393    Ја ево ти вјера од менека, 0394    Ја ћу теби образ оцрнити, 0395    Оставит ћу кулу од камена, 0396    Па ето ме твојој билој кули.“ 0397    Кад је ага књигу провидио, 0398    Сам мислио, а сам говорио: 0399    „Боже драги, на свачем ти фала! 0400    Сад ја не знам, што ћу ни како ћу: 0401    Ал би Задру пораз Алибега, 0402    Ал би најпри довео дивојку, 0403    Па синовца оженио свога, 0404    Онда ишо Задру каменоме.“ 0405    Све мислио, на једно смислио: 0406    „Бог зна, хоћу Скопљу раз дивојке.“ 0407    Па искупи момке по Цетини, 0408    Он сигура стотину коњика, 0409    Посидоше ате племените, 0410    Отискоше у Скопље камено, 0411    Дошли кули Ченгић-Алибега. 0412    Ноћ ноћили, рано подранили, 0413    Па им сутра изиђе дивојка, 0414    Поведоше из Скопља дивојку. 0415    Ја кад ага на Цетину сиђе, 0416    Сашли свати Бабахметовићу, 0417    Наставише шенлук и весеље, 0418    Липу Злату нићах учинише, 0419    А сведоше момка у одају. 0420    А стоји му у буџаку Злате, 0421    Она рони сузе низ образе. 0422    Османага Злати говорио: 0423    „Давор Злате, моје миловање! 0424    Де ми право по истини кажи, 0425    Што ти, драга, цвилиш у одаји, 0426    Да се мене ниси покајала?« 0427    Њему вели Злата из буџака: 0428    „Драги ага, Бабић-Османага! 0429    Лако је, драги, љубити дивојку. 0430    Зар ти не знаш, Бабић Османага, 0431    Да је мој брацо допао невоље, 0432    Тужне муке и душманске руке 0433    И тамнице бана задарскога? 0434    Он је мога брата уцинио. 0435    Ишће од њег главно дуговање: 0436    Ишће мене, твоју јауклију, 0437    Десну руку брата Хасанбега 0438    И братину са чивије ћорду 0439    И његова са презида вранца, 0440    Мом је брату мука дотужила, 0441    Све му реко дати дуговање. 0442    Па је лако љубити дивојку, 0443    Ама је мучно билу Задру сићи.“ 0444    Кад то чуо Бабић-Османага, 0445    Он дивојци вели у одаји: 0446    „Давор Злате, моје миловање! 0447    Још те нисам ја ни прегрлио, 0448    Камо ли те, драга, пољубио. 0449    Знао нисам, обадва ми свита, 0450    Да је, драга, беже у невољи. 0451    А ја тебе не би ни водио, 0452    Док ти брата не би извадио. 0453    Него те, драга, ја пољубит не ћу, 0454    Ја ћу ићи Задру каменоме.“ 0455    У одаји сандук отворио, 0456    Извадио катанско одило, 0457    Па се момак тебдил учинио, 0458    Назу чизме, а припаса ћорду, 0459    Па Златији липој говорио: 0460    „Понеси ми свићу видјелицу!“ 0461    Она носи свићу видјелицу, 0462    Па сиђоше ату и президу, 0463    Он сигура под катанску дору, 0464    Па изведе њега у авлију. 0465    Дивојка му канат отворила, 0466    Он дивојци вели на капији: 0467    „Немој ми се, драга, преварити, 0468    Да би сутра рано подранила 0469    И одаји врата отворила 0470    Ил ме којем брату отказала, 0471    Ни мом аџи гази Махмутаги, 0472    Ја куда сам отиро дората, 0473    Па ни моме баби родитељу, 0474    Нек ми бабо проведе весеље, 0475    Нек се браћа кола наиграју, 0476    Нек се сестре писме напивају.“ 0477    „ „Не ћу, драги, вјеру ти задајем.“ “ 0478    То му рече, врата притворила, 0479    Па побјеже у кулу камену. 0480    Одведе ага уз Цетину дору, 0481    Јер га ага не сми појахати. 0482    Зла је нара у дората била, 0483    Стане вриска ата празовита, 0484    Док би њега момак посиднуо. 0485    Уза сву га изведе Цетину 0486    На пољане Синобадовића, 0487    Туди свога посиде дората, 0488    Стаде вриска ата празовита, 0489    Оде јека на Динару клету, 0490    Ко кад пред њим отрже прангија. 0491    Он отишће уз пољане равне, 0492    Па дорату говорио своме: 0493    „Давор доре, десно крило моје! 0494    Да су тебе браћа потпазила, 0495    Сад би за мном пошли у тирање.“ 0496    У Динару гору ускочио, 0497    Гони дору уз Динару свога, 0498    Па изиђе на дуге пољане, 0499    Туди ага хунку преметнуо, 0500    Па окрену низ Црнају дору, 0501    А потфати све горње Котаре. 0502    Добар му се дорат пригодио, 0503    Па освану на Приморју равну. 0504    Кад он сађе мору на обалу, 0505    На големо чудо нагазио, 0506    Туди нађе банове платнике, 0507    И од сваког вридна господина 0508    Водају се кусци прекоморци, 0509    Све су ати у колан метнути. 0510    Он се томе чуду зачудио. 0511    Па њимака добро јутро викну, 0512    Плаћеници јутро одазваше: 0513    „Да си здраво, вридан господине!“ 0514    Њима вели Бабић-Османага: 0515    „Ви солдати, краљеви плаћници! 0516    Де ми право на Приморју каж’те, 0517    Што с’ водају кусци прекоморци, 0518    Што су вам ати у колан метнути?“ 0519    Њему један солдат говорио: 0520    „Господине и господски сине! 0521    Зар ти не знаш за наше весеље? 0522    Весеље је Селенције бана, 0523    Јер се жени бане господине 0524    Липом Златом Ченгић-Алибега, 0525    Бана нам је мира намирила, 0526    Па је љуту змију уфатио, 0527    Љуту змију Ченгић-Алибега. 0528    Па је бега метно у тавницу 0529    И он је бега љуто уцинио: 0530    Заиско му сестру са оџака, 0531    А бегу је мука дотужила, 0532    Сестру му је Злату поклонио, 0533    Па ће у ред и дивојка доћи; 0534    С тога бане проводи весеље, 0535    И он меће велику обдуљу, 0536    Првом коњу Туркињу дивојку, 0537    Липу Ајку Фирдузбеговића 0538    Од била Хливна и воде Бистрице.“ 0539    Кад то чуо Бабић Османага, 0540    Ага јекну на дорату своме, 0541    Па дорату тихо говорио: 0542    „Та дорате, десно крило моје! 0543    Виђај Ајке, моје посестриме! 0544    Тражисмо је три пуне године: 0545    Тога града ни паланке нема, 0546    Ми којему саходили нисмо, 0547    Нигди за њу нисмо потпазили 0548    До данаске, оба крила моја! 0549    Бисмо л’, крило, срићу окушали, 0550    Не би л’ наске мио Бог помого, 0551    Посестриму да ми уграбимо? 0552    Бог зна, хоћу срићу окушати.“ 0553    Добар хајван не зна говорити, 0554    Ушима миња, а копа ногама, 0555    Па одјаха у Приморје дору, 0556    Са дората седло оборио, 0557    Па на њега подиже чулеве, 0558    Дору мамна врже у колане, 0559    Вас дан свога што превода дору. 0560    Ја кад му се ноћца прикучила, 0561    На чулеве седло подигнуо, 0562    Префати му на споне колане, 0563    Посиде га, па га отиснуо, 0564    Па изиђе до Задра камена, 0565    До биртије Луце крчмарице. 0566    У авлију ускочио дору, 0567    Па он виче Луцу крчмарицу: 0568    „Брже слугу до дората мога!“ 0569    Крчмарица набави слугана, 0570    Да му вода по авлији дору. 0571    Османага у биртију уђе, 0572    Крчмарица мезу поставила, 0573    Сву ноћ пише, сана не имадоше. 0574    Подранио Бабић Османага, 0575    Па испаде до дората свога, 0576    С њега седло и чулеве сними, 0577    Па дората итмал учинио 0578    Млаком водом и сафуном билим, 0579    По њем баци мелезли чашафе, 0580    Па је с коња воду покупио, 0581    Опет на њег навали чулеве, 0582    На чулеве седло навалио, 0583    Подмаче му три мезане вина. 0584    Кад му попи три мезане вина, 0585    У дората око закрвави, 0586    Цик га стоји како змије љуте, 0587    Четри му оке јечма устакнуо. 0588    Док је дорат јечам позобао, 0589    Бабић уђе Луци у биртију, 0590    Крчмарици ага говорио: 0591    „Давор Луце, наша крчмарице! 0592    Кад се вратим са нашег Приморја, 0593    Ја ћу теби платити конаке, 0594    А и слугу твоју у авлији.“ 0595    То јој рече, па отишће дору. 0596    Кад он сађе на Приморје равно, 0597    Он осиде на Приморју дору, 0598    Са њег седло сними на мераји, 0599    Па он хода и дората вода. 0600    Кад је жарко огријало сунце, 0601    Он погледа Задру каменоме 0602    И угледа два силена бана, 0603    Обадва се по руке узела, 0604    Бан задарски и с њим Новљанине, 0605    Они шећу низ Приморје равно. 0606    Кад се они аги примакнуше, 0607    Новљанине побру оставио, 0608    Он до аге и дората дође, 0609    Па он аги тихо говорио: 0610    „Е Бога ти, влашче крајишњче! 0611    Дај ми продај Туркињу дивојку, 0612    Што утечеш на дорату своме, 0613    Ево теби триста маџарија!“ 0614    Њему вели Бабић Османага: 0615    „Окани се, бане господине! 0616    Бог зна сами, чија је обдуља.“ 0617    Њему бане јопе говорио: 0618    „Не будали, влашче крајишниче, 0619    Узми триста готових цекина!“ 0620    Онда вели Бабић Османага: 0621    „Давор бане, мио господине! 0622    Број цекине, џаба ти дивојка, 0623    Ако утече дорат на обдуљи.“ 0624    Бан му даде триста маџарија. 0625    Поврати се бане Новљанине, 0626    Па он вели своме побратиму: 0627    „Побратиме, бане Задранине! 0628    Кад би мене ћео послушати, 0629    Нека данас полете атови; 0630    Јер вид’ оног влаха крајишника, 0631    Што он хода и дората вода! 0632    Да причекаш за недиљу дана, 0633    Он ће таман изводати дору, 0634    А наши ће ати претирати, 0635    Свима ће нам онај уграбити. 0636    Данас наши да полете ати, 0637    Они су нам таман изводати, 0638    Мого б’ који наших уграбити.“ 0639    Хоће бане, те га послушао. 0640    Викач виче на Приморју равну: 0641    „Чујете ли момци код атова! 0642    Ко год има коња обдуљаша, 0643    Бан је ево изун допустио, 0644    Данас атом ваља полетити. 0645    Ко имаде брза за обдуљу, 0646    Нек га снима на Приморју равну!“ 0647    Снимају се ати обдуљаши, 0648    Има ата дваест и четири. 0649    Бињеџије ате појахаше, 0650    Османага појаха дората, 0651    Отискоше низ Приморје равно. 0652    А подвикну млад задарски бане: 0653    „Прва дуко, Павле капетане! 0654    Дедер узми Пушкарић-лајтмана, 0655    Па ви хајте, ате упоред’те! 0656    Виђате ли влаха крајишника, 0657    Гдје он најстраг отира дората, 0658    Да вам не би ате преварио.“ 0659    А подвикну Павле капетане: 0660    „Вира је, бане, преварати не ће, 0661    Док ти чујеш Павла капетана.“ 0662    Он и лајтман ате отискоше, 0663    Завели их четири сахата, 0664    Нек се могу ати разабрати. 0665    Када били ате испоредили, 0666    Испред њих су ћеневир пружили, 0667    Коноп држе оба капетана, 0668    За ћеневир ате заведоше. 0669    Османага сиди на дорату, 0670    За све ате измако дората. 0671    Њему оба веле капетана: 0672    „Крајишниче, сам те Бог убио! 0673    Дај поведи у параду дору, 0674    Јер ћеш рећи, да смо преварили.“ 0675    Османага са дората виче: 0676    „Капетани Селенције бана! 0677    Рећи не ћу, да сте преварили, 0678    Ако могле ноге доратове. 0679    Ја не могу у параду дору, 0680    Јер се је добар хангир прегодио.“ 0681    Ја кад чула оба капетана, 0682    Ћеневир паде, ати полетише, 0683    Стаде црне земље тутљевина, 0684    Разбише се на седам алаја, 0685    Добар дорат у стражњем алају. 0686    Тако један сахат прелетише. 0687    Кад на други сахат наступише, 0688    Разбише се на дванејст алаја, 0689    А у шести Османага приђе. 0690    Кад и трећи сахат прилетише, 0691    Разбише се на петнејст алаја. 0692    Османагу заболише руке 0693    На кајасу заптећи дората, 0694    Он дорату говорио своме: 0695    „Та дорате, оба крила моја! 0696    Мени с’ на те чини гледајући, 0697    Ако Бог да, наша је обдуља.“ 0698    Па дорату на сву вољу даде, 0699    Полети му ко кад има крила, 0700    Па он стиже два коња гаврана, 0701    Оба врана Новљанина бана, 0702    И мимо њих дорат прелетио, 0703    Па он стиже два коња кулаша, 0704    Два кулаша Лауд-генерала. 0705    Кад се с њима он упоредио, 0706    Већ он рече, да њима утече; 0707    Ал угледа два јагаза млада, 0708    Оба коња задарскога бана 0709    И на њима двоје лацманчади, 0710    Бију ате са обедви стране. 0711    Османага дори говорио: 0712    „Мој дорате, оба крила моја! 0713    Никад те плеска није ошинула, 0714    Реда те је данас ошинути.“ 0715    Па од паса одапе канџију, 0716    Мало дору дофатио свога, 0717    А добар се дорат покупио, 0718    На ливу се страну ишћошио, 0719    Прве баца крај ушију ноне 0720    Ко кад се је на крила подиго. 0721    Фришко стиже два коња јагаза, 0722    И мимо њих дорат пролетио, 0723    Па утече на пољу обдуљу. 0724    Бабић спреми на Приморју дору, 0725    Па он хода и дората вода. 0726    А отишће извишна господа 0727    Уз Приморје Задру каменоме, 0728    Два се бана по руке узела, 0729    А за њима Османага пође, 0730    Око њег се дорат заиграва, 0731    Конда добар није ни летио. 0732    Кад он сиђе Задру каменорне 0733    До биртије Луце крчмарице, 0734    Узе му слуга у авлији дору. 0735    Османага у биртију уђе, 0736    Њему Луце мезу поставила, 0737    Ага пије у одаји вино. 0738    Кад се ага мало понапио, 0739    А дорат му с’ добар одморио, 0740    Он изиђе до дората свога, 0741    Префати му четири колана, 0742    Па он скочи на дората свога, 0743    Луци баци осам маџарија, 0744    Па отишће Задру до капије, 0745    Сађе кули Селенције бана, 0746    У авлији осиде дората, 0747    Забаци му четири кајаса, 0748    Сам се дорат по авлији вода. 0749    Кад погледа од дората свога, 0750    По авлији толе посидале, 0751    Ту се вино пије и ракија, 0752    Оба бана на тепи леденој. 0753    А Бисера гледа са пенџера, 0754    Сама мисли, а сама говори: 0755    „Тако ми крста и закона мога! 0756    Оно ј’ дорат Бабић-Османаге, 0757    Ја ћу њега данас окушати, 0758    Јер сам дору мамна научила: 0759    Кад би на њег цакло окренула, 0760    А он добар цакло опазио, 0761    Он би своју нару показао, 0762    Какве наре у хајвана нема.“ 0763    Османага на тепу изиђе, 0764    Он банима Бога навикнуо, 0765    Оба му бана Бога одазваше. 0766    Посади га бане Новљанине, 0767    Па га пуном чашом наздравио, 0768    Османага чашу искапио. 0769    Њему вели млад задарски бане: 0770    „Де ми право по истини кажи, 0771    Гдје си добра набавио дору? 0772    Ал си коња на дому ждрибио, 0773    Ал си њега за новце купио, 0774    Ал си њега у боју добио?" 0775    Османага њему говорио: 0776    „Давор бане, свитла Селенцијо! 0777    Кад ме питаш, право ћу казати: 0778    Коња нисам на дому ждрибио, 0779    Кадар нисам за новце купити, 0780    Вен сам коња у боју добио. 0781    Гдје се Купа и Корана миша, 0782    Ту је мене мира намирила 0783    На Турчина Хрњицу Халила, 0784    Ја Халила главом раставио, 0785    А испод њег дору извадио, 0786    Па га јашем по нашој граници.“ 0787    Њему вели Селенција бане: 0788    „Да не лажеш, истина би била, 0789    То је дорат Бабић-Османаге.“ 0790    „ „Истина је, бане господине, 0791    Баш је дорат Бабић-Османаге. 0792    Ти мореш ли упамтити вриме, 0793    Кад Бабахмет проводи весеље 0794    На Цетини у каменој кули, 0795    Кад доведе Мелчу Хрњичину 0796    И ожени сина Хусеина? 0797    Кад Хрњице сашле у походе, 0798    А Бабахмет поклони дората 0799    Од похода Хрњици Халилу, 0800    Па је мене мира намирила, 0801    Ја Халила главом раставио, 0802    А испод њег дору извадио.“ “ 0803    Њему бане вели господине: 0804    „Баш, влашчићу, тако бити море. 0805    Дај ми дору за готове новце, 0806    Ево т’ за њег пет стотин цекина, 0807    Још ево ти буча маџарскога; 0808    А ја док сам буча направио, 0809    Строшио сам триста маџарија.“ 0810    Османага бану говорио: 0811    „Број цекине, а скидај ми буча, 0812    Ено теби у авлији доре!“ 0813    То је бане тешко дочекао, 0814    Изброји му пет стотин цекина. 0815    Скину бане буча маџарскога, 0816    Обуче га Бабић Османага. 0817    А бан скочи са тепе ледене, 0818    Па дорату мамну полетио, 0819    Добар се дорат на њег ушћулио, 0820    Он се не да себи прикучити. 0821    Полетише краљеви плаћници, 0822    Да уфате косата дората. 0823    И гори се добар начинио, 0824    Зуби јиде, а ногама туче. 0825    Онда скочи Бабић Османага, 0826    На дората хршум учинио, 0827    Добар му се дорат умирио. 0828    Посиде га бане Задранине, 0829    А Бисера сиди код пенџера, 0830    Прима њему цакло окренула. 0831    Кад је дорат цакло опазио, 0832    Да т’ је било стати погледати, 0833    Што с’ од бана и дората ради! 0834    Кад год добар у вишине клиси, 0835    Њему бане слети до гузице; 0836    А кад добар слети у дуљине, 0837    Уставља се бане код ушију. 0838    Стаде дрека бана господина: 0839    „Устав’те га, врази га однили!“ 0840    Полетише краљеви плаћници, 0841    А гори се доре догодио, 0842    А полети Бабић Османага, 0843    На дората виче у авлији, 0844    Стаде добар у авлији дорат. 0845    Хитро бане одјаха дората, 0846    Остави га, на тепу изиђе, 0847    Па он вели Бабић-Османаги: 0848    „Скидај буча, дај ми маџарије! 0849    Доре не ћу ни за какво благо.“ 0850    Њему вели Бабић Османага: 0851    „Вире ми, бане, од тог фајде нема, 0852    Што речемо, да ми не лажемо.“ 0853    А Бисера брату говорила: 0854    „Брате Мате, у сестре једини! 0855    На тебика стотину цекина, 0856    Моли ћаће у авлији свога, 0857    Да не враћа крајишнику доре, 0858    Нека теби поклони дората! 0859    Подај влаху стотину цекина, 0860    Нека влашче посидне дората, 0861    Па нек тебе баци на дората, 0862    Нек ти каже ћуди доратове!“ 0863    Ходе Мате, јер ништа не знаде, 0864    Нејак Мате од седам година. 0865    Мате хитро стрча у авлију, 0866    Па он ћаћи на тепу изиђе: 0867    „Ја те молим, ћаћа господине, 0868    Ти не враћај крајишнику доре, 0869    Вен ти мени поклони дората!“ 0870    Хоће бане, па га поклонио 0871    Своме Мати сину јединоме. 0872    Полети Мате Бабић-Османаги, 0873    Баци њему стотина цекина: 0874    „Ја те молим, влаху крајишнику, 0875    Хај ти добра посидни дората, 0876    Метни мене за се на дората, 0877    Па ми кажи нару доратову!“ 0878    Њему Бабић вели Османага: 0879    „Не ћу, Мате, вјеру ти задајем.“ 0880    А кад чула два силена бана, 0881    Сваки му баци по сто маџарија. 0882    Оба бана аги говорила: 0883    „Хајде добра посидни дората, 0884    Кажи Мати ћуди доратове!“ 0885    Османага покупи цекине, 0886    Па он скочи са тепе ледене, 0887    Он дорату у седло скочио, 0888    За се баци малог Матијана, 0889    А Бисера виче са пенџера: 0890    „Брате Мате, у сестре једини! 0891    Шћипи ноне око дели-доре, 0892    Биле руке аги око паса! 0893    Зла је нара у дората мамна, 0894    То је, брате, Бабић Османага.“ 0895    Кад јој ага ричи разумио: 0896    „С Богом", рече, „два силена бана! 0897    Вама џаба Ченгић Алибеже 0898    А и Ајка Фирдузбеговића, 0899    А мени ће нејак Матијане! 0900    Ово није влашче крајишниче, 0901    Већ је главом Бабић Османага!“ 0902    То им рече, на врата утече, 0903    Допаде хитро граду на капију, 0904    А искочи на поље зелено. 0905    А задарски дрмнуше топови, 0906    Дижу ларму уз оба Котара, 0907    По Котарих пуцају мужари, 0908    За агом се подигла потира. 0909    Да га седам тира краљевина, 0910    Залуду је, стигнути не мере. 0911    Брз је дорат Бабић-Османаге, 0912    Лети дорат ко кад има крила, 0913    Приморје је добар прелетио, 0914    Па он селу сађе Келешеву, 0915    Келешево село натфатио, 0916    Па удари испод Чекићева, 0917    А уз доње управи Котаре, 0918    А горње је момак подметнуо. 0919    Уз Црнају коња управио, 0920    Са дората оком погледао. 0921    Кад угледа сама коњаника, 0922    Гдје он лети низ Црнају равну 0923    На чилашу како на гејику, 0924    Познаде га Бабић Османага, 0925    Позна брата софту Хусеина, 0926    Све седам му лети братинаца, 0927    А и осми Маљковић Стипане, 0928    Вирна раја гази Махмутаге, 0929    А за њима Бабахмете стари, 0930    Пореди му гази Махмутага, 0931    Сритоше се на Црнаји равној. 0932    Османага њима салам викну, 0933    Њему браћа салам отпримише, 0934    За здравље се с њиме упиташе. 0935    Уз Црнају ате управише, 0936    Изађоше на дуге пољане, 0937    Ускочише у гору Динару. 0938    До Динаре потира тирала, 0939    Отален се натраг повратила. 0940    Кад сиђоше на Цетину кули, 0941    Разјахаше ате племените, 0942    Завргоше шенлук и весеље. 0943    Ага не ћи у кулу камену 0944    До Златије Ченгић-Алибега, 0945    Док он шуру не поврати свога. 0946    Веш дан прође, тавна ноћца дође. 0947    Кад им сутра био дан освану, 0948    Њему књига стиже писаница, 0949    Донесе је Тома службениче, 0950    Тома слуга задарскога бана, 0951    Па је даде Бабић-Османаги. 0952    Шта је у њој бане направио: 0953    „Љута змијо, Бабић-Османага! 0954    Ти си мене јако преварио, 0955    Покупио мекахне цекине. 0956    Однио ми буча маџарскога; 0957    Ал то ништа не би зажалио, 0958    Нег си моје срце истргнуо, 0959    Однио ми сина јединога. 0960    Сад ми цини сина јединога, 0961    Ишћи, ага, главно даговање, 0962    Све ћу дати ја за сина свога, 0963    Волим Мату нег сву краљевину.“ 0964    Ага другу њему отписује: 0965    „Ето т’ књига, свитла Селенцијо! 0966    Ја ћу твога уцинити сина. 0967    Мореш ли ми дати дуговање: 0968    Два товара мала готовине 0969    И двадесет дебелих волова 0970    И тридесет крава јаловица, 0971    Товара тријест вина и ракије. 0972    Па мореш ли дати дуговање: 0973    Из тавнице Ченгић-Алибега, 0974    Сигурати Ченгић-Алибега, 0975    Око паса пусет поредати, 0976    Уз бедру му ћорду препасати. 0977    А под њега коња подметнути 0978    Свог јагаза мамна са презида, 0979    Још мореш ли дати дуговање: 0980    Направити наргишли кочије 0981     О четверо цаклом опердане, 0982    А жеженом харом покривене, 0983    Под кочије метнут’ бедевије, 0984    Дви лабуде како груде снига, 0985    Сигурати Бисеру дивојку, 0986    Метнути је, бане, у кочије, 0987    Да оженим Ченгић-Алибега, 0988    Што је за њу допао тавнице, 0989    Па ћу теби повратити сина. 0990    Ако л’ не даш главног дуговања, 0991    Ја ћу твога поклонити сина, 0992    Поклонити босанском везиру, 0993    Везир дати цару и Стамболу, 0994    Цар га дати цара Татархану 0995    У Татаре, међу пашалије, 0996    Већ оклен се сужњи не враћају.“ 0997    Кад је ага књигу направио, 0998    Књигу даде Томи службенику, 0999    Још му дванејст даде маџарија: 1000    „Ето, Тома, па се напој вина, 1001    Напој вина, а поткуј брњака!“ 1002    Тома с’ аги липо зафаљује: 1003    „Поштен био, ко те је родио! 1004    Поштенија вавик турска рука.“ 1005    Отален се Тома повратио, 1006    Посиде брњу, па га управио 1007    Уз пољане Синобадовића, 1008    Све дан по дан, а конак по конак 1009    Сађе здраво Задру каменоме, 1010    Књигу даде бану Селенцији. 1011    Књига гледа бане господине, 1012    Па госпоји наустице каже, 1013    Какво ага ишће дуговање, 1014    А госпоја њему бесидила: 1015    „Ако не даш главно дуговање 1016    А за мога сина јединога, 1017    И ја ћу те, бане, оставити, 1018    Саћи кули Бабић-Османаге, 1019    Двор му мести, а воду носити 1020    И гледати сина јединога, 1021    Не дам Мате у татарско царство, 1022    Волим Мату нег сву краљевину. 1023    Па твој не ће ни динар отићи, 1024    Ти наврзи воке на подруме, 1025    На кошаре краве јаловице, 1026    На трговце мекахне цекине, 1027    На биртије вино и ракију, 1028    Па ето ти главног дуговања!“ 1029    У њу бане оком погледао, 1030    Жао љубе, а жао му сина, 1031    Хоће бане, јер бити не мере: 1032    На подруме нариза волове, 1033    На кошаре краве јаловице, 1034    На трговце мекахне цекине, 1035    На биртије вино и ракију. 1036    Па изведе бега из тавнице, 1037    Бисери га даде у одају, 1038    А Бисера мезу поставила, 1039    Сила с њиме хладно пити вино. 1040    Бане другу књигу направио, 1041    Па је посла Бабић-Османаги: 1042    „Ја ћу дати главно дуговање, 1043    Изведи ми сина на пољане 1044    Та до хунке царске и ћесарске, 1045    Онди ћемо сужње минтовати.“ 1046    Бан искупи главно дуговање, 1047    А направи наргишли кочије, 1048    Под кочије врже бедевије, 1049    Дви лабуде како груде снига, 1050    А сигура своју дивичицу, 1051    Па је врже у лаке кочије 1052    И с њом Ајку Фирдузбеговића, 1053    А сигура Ченгић-Алибега, 1054    Даде њему коња и оружје. 1055    Подиже се бане господине, 1056    Па отишће низ Приморје равно. 1057    Османаги када књига дође, 1058    И он Мату добро направио, 1059    У чисту га сају окројио, 1060    А у чисту срму оковао, 1061    Зади му за пас до дви лисе мале, 1062    Па му свога подмаче дората. 1063    Диже својих осам братинаца 1064    И деветог Маљковић-Стипана, 1065    А и свога бабу родитеља, 1066    Па изашли на дуге пољане, 1067    Кад ли сишо Селенција бане 1068    И истиро главно дуговање. 1069    Они туди сужње разминише, 1070    Драго бану, чем хесаба нема, 1071    Оде бане Задру каменоме, 1072    Па им бане вели низ Црнају: 1073    „Тако ми мојих седам молитава, 1074    Ја не жалим главно дуговање, 1075    Кад ми је ’вако Мату направио.“ 1076    Османага натраг се вратио, 1077    Сиђе ага на Цетину равну, 1078    Алибега у Скопље спремио 1079    И његову Бисеру дивојку, 1080    Дуговање с њим располовио. 1081    А направи књигу на колину, 1082    Књигу посла Хливну и Бистрици 1083    А на руке Фирдузбеговићу: 1084    „Ето, беже, књиге од менека! 1085    Ходи мени на Цетину сиђи, 1086    Води Ајку Хливну каменоме, 1087    Ја сам твоју Ајку избавио.“ 1088    Па настави шенлук и весеље. 1089    Када сађе Фирдузбеговиду 1090    На весеље Бабић-Османаги, 1091    Проведе ага у кули весеље 1092    И липом се Златом оженио, 1093    Липом Златом Ченгић-Алибега. 1094    А из куле Ајку опремио, 1095    Њојзи даде триста маџарија, 1096    Одведе је Фирдузбеговићу. 1097    А Алибег доведе Бисеру 1098    А до Скопља и камене куле, 1099    Потурчи је, нићах учинио, 1100    Па се и с њом беже оженио.